KADA KRENEŠ U SVET

Kad kreneš u svet
Ne ostavljaj odškrinuta kućna vrata
Dobro ih zalupi
Možda se nećeš vratiti
Ako se i vratiš znaj da se kuća rotira
Možda je nikad više nećeš naći
Nije Jupiter u pitanju
Niti neke druge planete
Kad kreneš u svet
Nisi više dete

Sve se pretumba
Gradovi ulice i ljudi
I neka te ne začudi
Što oni s kojima si često kafu pio
I gledao im oči i blaženo lice
Postadoše prevaranti

Ljigavci i ubice

Kad kreneš u svet ne osvrći se
Osvrtanjem se ništa ne dobija
Odjednom postani važna putanja ka sebi
Na druge drumove ne gledaj
Kamen po kamen skupljaj
U sirotinjsku vreću
Sagradi dom u sebi
I ne budi nestrpljiv i zanesen
Kad ti oduzimaju svetlost
Dodaj još sopstvenog mraka
I drvo u jesen
Biće to tvoja baraka
I budi bolesno zaljubljen
U svoj dimnjak
U svoje ruke
I vatru naloženu kostima svojim
A sve krvave fleke
Od cinizma i lažnog patriotizma
Baci u smeće
Nije to cveće
I beži
Beži što dublje u divlju šumu
Od gradskog zvuka
Slušaj škripu srca i urlik vuka
Očopori se i bori se
Sa prljavim u sebi
Dok te smrt ne okupa

Dušanka Milatović