O B E Ć A NJ E

Možda i neće doći po mraku
Tragovima tuge
Da preseče crnu traku
Ispred kapije mog srca
Možda neće doći ni po danu
Tragovima sumnje
Da previje mi ranu
Melemom sa usana
Možda nikad neće doći
A obećao je
Bože daj mi nadu u obećanje
Da mi čekanje ne bude teret
Već radovanje
I glasnu muziku pusti
Da ne čujem svoje srce
Možda će ipak doći
Obećao je

Z I D O V I

Budim se često
I u pauzama između dva sna
Posmatram zidove
Ovaj zid iza mene skače
Ovaj levo čudno izgleda i tiho plače
Kao da je malo nakrivljen i kao da će pasti
Ovaj desno kao da će me zgromiti
A ovaj ispred mene kao da će se otvoriti
Bože ovi zidovi kao da će progovoriti
Osećam da zidovi drhte
Žale se na hladnoću
Mogu da čujem kako sviraju roletne
Tavanica se diže, spušta i u krug okreće
U sobu se uvlači drveće  i kosu mi raspliće
 Insekti sa zidova me napadaju
A ja se ne branim

Krevet mi je pun zemlje 
A ja se ne čudim
I kao da ludim između dva sna

Zidovi pepeo posipaju po meni
Da li znaju išta o sebi
Ovi zidovi krivi kao da su živi
Da li me vole ili me samo bole

Uspavaj me Bože izvan  četiri zida
Budim se često
U pauzama između dva sna 
Ja nisam ja

DUŠANKA MILATOVIĆ - UVEK

Uvek neko nekoga uzalud čeka
Uvek se neko uzalud nada
Uvek se neko zamara
Oko nečeg što nije vredno damara
Uvek neko vrti neki stari film
Prevrće požutele slike
Uvek
Uvek
Uvek neko greške u kutiju odlaže a nove slaže
Uvek je neko nekome trn u oku
Uvek neko seje mržnju a ljubav očekuje
Uvek neko govori što ne misli
Uvek neko misli a ne progovara
Uvek neko nekoga oplakuje
Uvek se neko nekome lažno osmehuje
Uvek neko na nekoga želi da liči
Uvek je neko najmanje u svojoj priči
Uvek neko negde žuri
Uvek je neko negde zakasnio
Uvek
Uvek
Uvek neko nekome staje na sreću
Uvek neko nekome pali sveću
Dok crna ptica nad glavom izigrava sokola
Uvek će biti od ovog većeg bola

TRAŽIM AZIL ZA NEBO

Otkazala sam odlazak kod zubara
Nešto razmišljam
Šta će mi novi zubi
Niti se smejem
Niti imam šta da žvačem
A dok plačem niko me ne vidi
Otkazala sam voz ka jugu
Nemam kofer za ovoliku tugu
A htela bih da ponesem sve iz sebe
I da se više ne vraćam
Raskidam sve ugovore
Nametnute i one dobrovoljno sklopljene
Ispod grudnog koša čuvam dva zadnja groša
Kao avans za neraskidivu svetlost
Magle će i rat će možda
Priča se svašta
Svemu ljudskom pala je cena
Niko nikome ništa ne oprašta
Vidim ja to
Doduše i da sam slepa
Sve bi mi bilo jasno
I sve bih znala
Želim stan za miran san
Sudbina me prognala
Tražim azil za Nebo