SAMRTNO PROLEĆE

Ničega me više nije strah
Da li to znači Boga se bojim
Umem da se maskiram
Travom i cvećem
Da li to znači smrti se ne bojim

Meni su slomili ruke
Iskopali oči
Grešnici prepoznatljivog lika
Otkud u meni još toliko vatre
Još toliko snage da poraze brojim
Možda sam samo zazidana slika
Pred ogledalom svojim

Još sam čudno živa
Posvećena pesmi i Bogu
Kakvom putanjom ovakvi idu
Niču li ispod trave
Podižu li ugaženo cveće
Ili samo mirno čekaju
Svoje samrtno proleće


Dušanka Milatović