MOJA NENAPISANA PESMA


Pesma u koju stane sve 
I grč 
I bol 
I prvi plač 
I zadnja reč 
To je nenapisana pesma 

Pesma kao pogled uplašenog deteta 
Kao vir što guta lica 
I izbaci na obalu oči 
Iz kojih se sve čita 

Pesma koja ne može u pesmu stati 
Ona huči 
Jeca 
Vapi za utešnim ramenom 
Cvili kao duša pritisnuta kamenom 

Možete joj uzeti sve
Muziku
Ime 
I rime 
Urlik 
Vapaj 
Bariton i bas 
Nenapisanoj pesmi 
Najdalje čuje se glas

SUZE NEBESKE

Kad se trava
Nadamnom zanjiše
I mojih suza
Ne bude više
Kad sve prođe
I nestane u večnoj noći
Daj mi Bože moći
Da te pogledam u oči
Učini Bože
Da moje suze
Postanu voda sa svoda
Što zaliva ljubav
Zbog koje sam uvenula

VRATA

Došao si na adresu koju ti nisam dala
Vodio te sat u probušenom džepu
Do mene te doveo trag ljubavnih mrvica
Koje sam prosipala po putu
Došao si u crnom dugačkom kaputu
Običnom
S pokidanom postavom i ostao


Namestila sam ti frizuru odlučno
Trenutak kasnije
Zavodljivi pramen sa čela si sklonio
Pogledom me s nogu oborio
Neobično

Vrata su se naglo zatvorila
U tvom naručju sam se stvorila
Čvrsto si me držao
Nisi ispušato
Da nam sreću kvari
Nikome nisi dopuštao


A onda je došao neki vetar ludi
Bez najave uz tresak  i munja bljesak
I vrata naglo otvorio
Grom iz vedra neba nas pogodio
Ostali smo skriveni
Ti u svom mraku
Ja u svom kutu
S pogledom ka praznom kaputu

Prestalo je kucanje tvog sata
Zaključaše se sreći vrata
Zauvek

KIŠA

Kiša
Kiša i samo kiša
Ne vidim nikog
I ne vidim ništa
Ožiljci  u očima narastaju
Od nabujale kiše
Jesam li tužna
Od samovanja
Ili što ne vidim ništa
I nikog više

U vrbov prut
Ili u Sunce da se stvorim
Da tužno živim
Ili da se rađam iz početka
Naivnom nadanju mome
Kiše su lomile vrat
Od prapočetka


Kad isčezne
Poslednuji zrak Sunca
Budna senko moja
U vodu padaj
I kad se razbijem
U paramparčad
Spusti se senko niz vodu
Do mog razlivenog srca
Neka i sreće i tuge
Sa kišom zauvek odu