PROBUDI SE PLEME MOJE DREMLJIVO

Usamljena kao slučaj očajnika
U prašnjavoj arhivi nerešenih sporova
Između svetla i tame

Usamljena i prepuštena zubu vremena
I zubima ljigavih pacova

Zašto mi udišu krv
Kad je vazduh besplatan

Zašto su mi oči od ponora
Ruke od čvorova

Zašto tama u svakom danu
Samo zrnce Sunca zaiskri na dlanu
Da isuši natrulu dušu

Usamljena u kazamatu
Utvrđena armiranim kostima
I tako godinama danima noćima

Zašto im je moje srce topovsko meso
Okačiše pravdu na kuku
A Moje vatreno polje raste u vis bez ruku
I hoće napolje
Da otopi Nebo ledeno

Ustaj
Probudi se pleme moje dremljivo