Oči su ti zvezde severa
Srce ti je kugla ledena
Mirišeš na mrak
A kad se razdanjuje
Čini mi se da me i Nebo obmanjuje
Koračam kroz špalir senki
I zamrznutih utvara
Svaki korak novu ranu otvara
Koračam kroz nemušte ulice
Grčevito hvatajući ledenice
Koračam kao slepa
Na kraju ledenog puta
Vidim ti lice
Sliko moja lepa
Dok te kroz mraz nazirem
Duša mi se kao papir cepa
U mom srcu nemoćne misli
Skupljaju prah sa spaljene čarolije
Mešaju se sa suzama
I stapaju u ledeni grumen
Nad kojim se tužni barjak vije
Opet će hladna noć pasti
I strašna se zima sprema
Pitaću se dokle ovako
A u tami odgovora nema
Vetar će zavijati
Grmeće i sevati
Padaće suze čemerne
Za tvoje oči ledene
